sutra mi sude, zbog ljubavi lude....
Nemam ja toliko kofera
Ne mogu ja dok Bog me gleda
da obrisem radi reda
suze iz tvoga pogleda
ne postoji toliko ptica
da prate me i tebi vrate
u kavezu nasih ulica
Nemam ja toliko kofera
kada me tuga potera
da spakujem sva ta gorka osecanja
nemam ja toliko cipela
da predjem taj put od pepela
kada nam u vatri izgore sva secanja
Ne mogu ja to tek tako
ne mogu ja tako lako
ne mogu nigde polako
ne postoji toliko vrata
da zatvorim iza sebe
na kuci od losih karata
prije nekoliko minuta rasplakao mene moj prijatelj iz srednje…. dečko je stvarno super, uvijek najde prave riječi… ovaj put plakala se zbog rastanka, rastužio me svojim riječima, kak bu navek tu za nas, za stare prijatelje, koji se nikad ne zaboravljaju, uspomena koje uvijek ostaju tu, koje niko nikad nebu izbrisav, svih onih maštarija, svih onih trenutaka ispred našeg ETŠ-a… rasplakala se zbog svega što se mi događalo…. skupila hrabrost za pojedine stvari… za pojedine korake… za pojedine pokrete…raščistile se stare ljubavi… al od svega najviše me pogodio kraj… rastanak od pojedinih ljudi…. eh…teško meni tako jako…eh… ali idemo od početka….v petak bila maturalna večer… v turistu, dobila žutu ružu… hehe… fenomenalno…. de je društvo tam su i fešte…. totalno drukčiji od drugih… oblekla si i Roberta haljinu crnu žutu…. obula si i Roberta sandale… na visoki peti… oko 10 cm… za mene to amerika…. koje su to visine…. 
al zdržala u njima do skoro pa pol 2…. svaka pjesma…. podij bio moj…. plesala sa profesorom Radekom (prijatelj profesor sa bujnom kosom), slikala se s njim, sa profesoricom Barbikom, plesala sa dečkima iz 4. A(Rajko, Dean, Džozi, Marko) iz 4. UR (Nino- na kolenima, Dino, Nikola , Filip —skupila i više od hrabrosti, prvo pred nečijim starcima, pa je trebalo nekome z ruke gemišta zeti krej, pa još i z njim iti na podij… ajooj.. ) al ja nebi bila Roberta z Kvitrovca daj nebi to napravila… plesala na kolenima, plesala bosa… plakala se na sredini podija… eh… takva sam osoba…. pobrala nekoga na red…. spominala se z nekim ozbiljno… i više od toga.. hehee… nebumu u detalje…. rastala se s osmijehom na licu… jer mi neko oraspoloživ jutro… dan… život… trinkala ja z Gabrijelom, Josipom, Zrinkom, Dadom, Maricom, Vlatkom, Suzikom, Džozijom….. eh… poklonila ružicu prijatelju z drugog razreda… onda još bolji mi prijatelj bio tužan zakaj on ne dobiv ružicu… ali nabavila i za njega…. eh… kaj da velim plakali se ko kišna godina…. eh…. sve je to dio života….rado se bum prisjećala tih trenutaka… ali život teče dalje…. na žalost…. iako mi je bio i ovak čist ok… kaj ok… bilo je fenomenalno…. raztužili me nečiji pogledi….. je… moram reći fala Luki M. koji me je tješiv tam ali jednostavno su suze morale teči, pa opet fali Misckecu na kojega se odnosi početak ovoga posta….plesala ja i z Juricom (opl sam… ), je pa i Lukom B. hehehehe… kolko sam skužila kod drugih, i kolko mi drugi pričaju, bez obzira kolko se suzdržavali kaj se nebudu plakali na onu česmu od Nede Ukraden- Došlo doba da se rastajemo su suze same od sebe počele teči… ja neznam ja sam se već počela prije plakati… doduše ubiv me on pogled….. v koren…. do pol 5 smo paradirali… smijali se… a onda je trebalo iti na vlak…. i za čk… kak je to vrijeme fletno prešlo… nemate pojma…. v 6 vjutro nam je striček Davor otprav ina (kolko ja mislim to mu je najmanji problem morav biti, jer smo 4 godine stalno k njemu hodali)… tam smo plesali… žlevili… pojedini su spali…. ja neznam kak su mogli…. eh… ali 100 ljudi i 100 čudi…. i dalje ja na nogama bila…. puno ga ih dišlo doma… ja sam zvala tak oko pol 10 kaj dojdeju po mene…. se mi čini da je bilo tolko vur…. nesam sigurna…. heh… i onda sam išla direkt na fermu… kaj prespala sam si 1 vuru… al to tak kaj sam se i spominala z mobitelom… i čak mi je nikaj ne bilo… v pol 1 sam dišla na fermu… dobro kaj mi je ne dalko bilo…. samo prek puta.. v Lord…. planirala sam posle ručka iti spat.. al nikaj od toga…. hehehehe…. plesala i dalje…. nese mi spalo…. heh…. samo za Robertu z Kvitrovca bile su pesme IGRA BEZ GRANICA- neznam de su to našli, JOŠ I DANAS ZAMIRIŠU TREŠNJA i KAZAČO… heh… kaj buš…. nemam pojma zakaj…. plesala bosa…. z Kerijom i Mimijom… i sema koji su mi došli pod ruke…. eh…. je i moram svečano obavjestiti sve vas… PREŠLA SAM i obrtanu radnje, i hrvatski… ve još v subotu struka…. nadam se da bu i to išlo kak i ovo…. ve me ga dugo ne bilo pa morem napisati tak puno… heh… je… v subotu posle, dok maturiram struku idem na svate… v kristal u čakovec…. jooj…. same fešte…. mislim da bi bilo to se za denes od mene…
PS.
Pozdrav svim mojim plesačima od petka, pa od subote, posebno XX (zakaj ne!!! ), Dadi, Zrinki, Branki, Dijani… i Donni…. i sema koji mi kometniraju…. Miscki kaj je tak super, i kojemu zahvaljujem kaj sam ga upoznala….. vidi se da je dečko z ETŠ-a je a velikuuuuuuuuuuuuu pusu šaljem ovome mojemu «zakaj ne»
ovo pišem, samo zbog sebe... i nikoga drugoga... jer ima dana kada neznam što ću sa sobom:) => a sličice budu janput gore... dok me jane jane osobe navče to nametati...